back to top

Beogradski Sindikat – Nema povlacenja, nema predaje

Pozdravljam zivot
jer sam shvatio sustinu
da nisu bitne stvari
vec sta ostavljas za druge

Da samo zdrave glave
mozes ostati jos duze
iskren prema sebi
besmrtan zauvek

Jer kad niko nece
rodi se ideja
od temelja sve je trulo
mora da se menja

I to je moja zelja
da sva nova pokolenja
plove pravim putem
laksa za tonu ponizenja

Nisam Dositej
ja tribun sam iz geta
nisam cit’o mnogo
ali jesam kol’ko treba

I sad nekom smeta
sto nisam prljav i bedan
umem udarce da vratim
i dodam im jos jedan

Pa nazad na pocetak
jer ovde sve je stalo
ovde lazi su realnost
okruzenje sramno

Dok ne promenimo svest
ja cimacu se stalno
nema predaje, povlacenja
za mene to je strano

I pre svega, posle svega
jedino sto svima treba BS, BS
i pre svega, posle svega
jedino što treba to je BS, BS

Ref.
Jos uvek sanjam
mracne oblake da prolaze
jos uvek mislim kako
jedna rec promenice svet

I onog dana kada
mene vise ne bude
ni tada nema povlacenja
nema predaje

Sutra na svet
ako padne vreo kamen
kad u pepeo nas sve
bude mleo plamen

Tad cu te pitati
sta ti znace pare
titule i zgrade
sve je to za dzabe

Neces steci postovanje
za kes varajući gladne
ljubavi ima samo onaj
ko je daje

Sve za roditelje
bracu, zenu i drugare
sokole u jatu
verne sindikalce

Sto krce svoje trase
kroz munje barikade
ne prateci ljude
nego svoje ideale

Ceo svet je na ivici
svi samo sebe paze
a mi pazimo i mlade
koji pune nase sale

Jer muzika kad zamre
zivot tece dalje
Beogradski sindikat zato
poruku im salje

Napred puna srca
bistrog oka, zdrave glave
nema predaje, povlacenja
k’o hoce da ga pamte

Ref.

Jos uvek budan sanjam
jos uvek imam iste one snove
da jednom bice bolje

Jos uvek idem napred
pravo kroz vetar
jos uvek kolena u blatu
spreman na jedan

Jos uvek je rec ostra
kao prvog dana
k’o katana izvucena iz korice
ne treba ostrenje

Jos uvek smo porodica
pustili smo korenje
jos uvek smo na frontu
jos uvek odbijamo ordenje

Jos uvek vucemo poteze
bez obzira na posledice
jos uvek verujemo
da mozemo da promenimo svet

Jos uvek smo gerila
jos uvek smo ulicna armija
beogradskih carsija

Jos uvek drzimo odstupnicu
drzimo redove
jos uvek nema povlacenja
nema predaje

Jos uvek drze se falange
a i kada nas ne bude
ni tada nema povlacenja
nema predaje

Jos uvek trajem
jos uvek se borim
i dajem od sebe, k’o pre
i srce i dusu i sve sto treba

I dalje sanjam moje ljude
slobodne k’o nekad
ne znam tacno kako
ali tacno znam da tako treba

Jer to je osecaj
jednostavan, iskren i cist
on je potek’o iz srca
i uvek vrati se k’o bis

I kad privid me povede
da sa puta greskom skrenem
negde osecaj se javi
jasan kao dan me prene

Moja vera u dela je
to sto zovem ideal
nje sam svestan pa je pratim
ona cini da sam srecan

Da sam posvecen, predan
sve dok se trudim da menjam
sve prazne, prolazne poglede
zato ostavljamo poruke

Da ideja ce opstati
pasce betonski blokovi
i na noge ce se podici
oslobodjeni robovi

Mi stvoricemo bolji svet
to je perspektiva
mi smo nova ofanziva
nasa borba je ziva i dalje

Opet nepravedno optuzen
dizem se na oruzje
na lose sto htedose
ideje da mi poruse

Jer s’ njima smo vec dugo
mnogo godina u borbi
po telu smo puni rana
po licu smo modri

Nema lazi i prevare
ako stanem i predam se
nek’ mi zivot sutra prestane
nek’ me nema, neka nestanem

Jer kad mene svi sad ostave
na mene kad zaborave
od sindikalne postave
jos samo papir ostane

Ja cu da se postaram
kol’ko go da kosta me
da napisem za klosare
ne dam vise, dosta je

Za neke nove majstore
da sutra se suprotstave
nase pesme ostavljam
jer nase vreme proslo je

Da na kraju zapevaju
kad konacno dobro je
i svoje nove pobede
k’o mi nekad proslave

Jer jednog dana kada odem
jednog dana kada odem ja
setite se moje borbe
setite se BS kraljeva

MOŽDA TE ZANIMA

POPULARNI TEKSTOVI