Opet slusam bit sa neta
opet mi je u glavi jedna pesma
ja nisam vise isti kao nekad
ali bih voleo da me se takvog secas
Ovo ovde je pogresna adresa
bio sam los, jesam
imao sam sve vreme ovog sveta
al’ nisam mogao da cekam
Opet su sa mnom isti ljudi
pomalo strani, pomalo cudni, prvi ili mrtvi
zakleti na čutanje
mnogi mamci su pali sa udice
Cekao sam priliku da se sklonim sa ulice
pitanje zivota i smrti – pitanje sudbine
na ovim zgradama su prozori sa spustenim roletnama
samo onda kada ne treba
Previse je losih secanja
setam sam nocima sa ugasenim svecama i svetlima
ovo je noc vestica ili noc leptira
u svakom slucaju mnogo poslednjih letova
Ref.
Moji snovi su bez boje
svi moji tragovi su izbrisani
moje pare se ne broje
svi moji padovi su ispisani
Sve ove kuce su trosne
mozda smo bili previse inspirisani
jos uvek trazim iskren osmeh
onaj koji su sa tvog lica izbrisali
Danas sam prestao da palim buksne
ubedjujem sebe da je to uspeh
ubedjujem sebe da zelis to da cujes
mada nikad nisam uspeo da te razumem
Biram sta cu da jedem, gde cu da sednem
biram mesto, biram vreme, biram zelje
neke igre su izabrale mene, nekada davno
danas verujem da je sve to samo slucajnost
I dalje lutam, trazim sebe po sazvezdjima
bila si moj plan, sad si bezivotna materija
nikad nisam bio slobodan
ne idem ka cilju – umorio sam od hodanja
Osecam da umirem, na istom mestu su mi grob i kolevka
na istom mestu gde si me i mrzela i volela
stojim na slomljenim kopljima pored oltara
u drugoj ruci mi je omiljena karta
Ostao sam ovde samo da me nikad ne bi nasla
jer je najvise bolelo onda kada prastas
i ne brini se, zakljucao sam vrata
Ref.